Pored velike iskorišćenosti energije, pelet se jednostavno transportuje, lako se koristi i potrebno je manje prostora za njegovo skladištenje u odnosu na ogrevno drvo i ugalj. Pri njegovom sagorevanju ostaje minimalna količina pepela.  Kotlovi i gorionici za sagorevanje drvenog peleta su opremljeni automatikom koja proces sagorevanja vodi prema zadatoj temperaturi. Korisnik na nekoliko dana treba da napuni spremnik peletom i da izbaci pepeo iz gorionika i kotla. Kako je količina pepela minimalna, na čak jednu tonu sagorelog drvenog peleta, ostane otprilike 7 kg pepela. Za grejanje na pelet, inače, nije neophodno imati klasičan dimnjak, već dim može da ide i kroz običnu cev.

Iskorišćenost energije kod peleta je preko 90 %, dok je kod klasičnih peći, kotlova, kao i kamina na ugalj i drva najviše 70%. Ekonomska isplativost dobijanja toplotne energije proizvedene od peleta je značajno veća nego prilikom korišćenja drugih energenata.
Pored toga što služi za grejanje stambenih i poslovnih objekata, ovaj energent se sve više koristi u raznim tehnološkim procesima u proizvodnji i za proizvodnju električne energije kao zamena za lož ulje, naftu, gas i ugalj. U Evropi se potroši čak 90% svetske proizvodnje peleta. Proizvodnja drvenih peleta se povećala sa 2,5 miliona tona u 2002. godini do čak 23 miliona tona u 2012. godini, na svetskom nivou.

U Srbiji se za proizvodnju  peleta najviše koriste bukovo drvo i topola, ali i četinari kao sto su jela, bor i smreča. Od ukupne količine sirovine koja je godišnje raspoloživa, za proizvodnju peleta odlazi šestina. U odnosu na ukupan prirast i potrošnju drveta u ostalim segmentima, proizvodnja peleta ne predstavlja nikakav problem, niti bilo kakvu pretnju šumskom fondu Srbije. Između ostalog, za proizvodnju peleta se koriste i drvni ostaci u industriji, pre svega iz proizvodnje u pilanama. Zahvaljujući upravo proizvodnji peleta, Srbija je dodatno očišćena od brojnih drvnih deponija.