Zašto pelet treba da bude Vaš izbor?

 

Pored velike iskorišćenosti energije, pelet se jednostavno transportuje, lako se koristi i potrebno je manje prostora za njegovo skladištenje u odnosu na ogrevno drvo i ugalj. Pri njegovom sagorevanju ostaje minimalna količina nečistoća.  Kotlovi i gorionici za sagorevanje drvnog peleta su opremljeni automatikom koja proces sagorevanja vodi prema zadatoj temperaturi. Korisnik na nekoliko dana treba da napuni spremnik peletom i da izbaci pepeo iz gorionika i kotla. Kako je količina pepela minimalna, na čak jednu tonu sagorelog drvnog peleta ostane otprilike 7 kg pepela. Za grejanje na pelet, inače, nije neophodno imati klasičan dimnjak, već dim može da ide i kroz običnu cev.

Iskorišćenost energije kod peleta je preko 90%, a kada su u pitanju klasične peći, kotlovi, kao i kamini na ugalj i drva taj procenat iznosi oko 70%. Ekonomska isplativost dobijanja toplotne energije proizvedene od peleta je značajno veća nego prilikom korišćenja drugih energenata. Pored toga što služi za grejanje stambenih i poslovnih objekata, ovaj energent je sve zastupljeniji u tehnološkim procesima i za proizvodnju električne energije kao zamena za lož ulje, naftu, gas i ugalj. U Evropi se potroši čak 90% svetske proizvodnje peleta. U periodu od 10 godina globlana proizvodnja drvog peleta se povećala za čak 20 miliona tona. 

U Srbiji se za proizvodnju  peleta najviše koriste bukovo drvo i topola, ali i četinari kao sto su jela, bor i smrča. Od ukupne količine sirovine koja je godišnje raspoloživa, za proizvodnju peleta odlazi četvrtina. U odnosu na ukupan prirast i potrošnju drveta u ostalim segmentima, proizvodnja peleta ne predstavlja nikakav problem, niti bilo kakvu pretnju šumskom fondu Srbije. Između ostalog, za proizvodnju peleta se koriste i drvni ostaci u industriji, pre svega iz proizvodnje u pilanama. Zahvaljujući proizvodnji peleta Srbija je očišćena od brojnih drvnih deponija.

 

Očuvanje životne sredine

 

Očuvanje prirodnih resursa i biodiverziteta i ublažavanje negativnih uticaja na ekosisteme su ključni faktori očuvanja životne sredine. Biomasa je izvor energije koji potiče od živih organizama. Goriva koja se proizvode od biomase su sve značajnija, jer nastaju od obnovljivih izvora energije. Sagorevanjem peleta stvara se ista količina ugljen dioksida koliku je drvo koristilo prilikom svog rasta. Zbog toga je pelet neutralni nosilac ugljen dioksida.

U cilju očuvanja životne sredine i smanjenja nivoa globalnog zagrevanja, za grejanje je najbolje koristiti upravo drvni pelet, koji u potpunosti zadovoljava visoke ekološke standarde: omogućava ne samo kvalitetan život i ne ugrožava prirodu. Prilikom sagorevanja drvnog peleta, emisija ugljen monoksida je značajno manja od emisije koju imaju druga goriva, recimo nafta i ugalj.

Grejanje na pelet znači korišćenje energije u kružnom toku prirode jer se ugljen dioksid koji nastaje kroz sagorevanje drveta koristi, zajedno sa sunčevom energijom, za stvaranje nove biomase. Pelet može biti korisna alternativa fosilnim gorivima u smislu smanjenja emisija gasova staklene bašte i smanjenja zavisnosti od neobnovljivih izvora energije.

 

Činjenice o peletu

  • Drvni pelet ima nizak procenat vlage – do 7%, što omogućava visok učinak sagorevanja, a samim tim i mogućnost veće iskorišćenosti.
  • Poseduje najbolji odnos energetske vrednosti iskorišćenja i cene u odnosu na ostala čvrsta goriva.
  • Prema toplotnim vrednostima, korišćenje jedne tone peleta za istu količinu toplote za grejanje zamenjuje 500 litara lož ulja, 600 kubnih metara prirodnog gasa ili 4.800 kilovat časova električne energije.
  • Naš drveni pelet pakujemo u džakove od 15 kg koji su pogodni za domaćinstva, kao i u velike vreće od 1000 kg za industrijsku upotrebu.